Пишем по наговору администратора који су пожелели да опишем свој доживљај боравка у Голубицу на Етно фестивалу.
Наступала сам као чланица Црквено-игачког ансамбла "Бранко" из Ниша на два концерта.
На путу до Голубца посетили смо Манастир Покрова Пресвете Богородице и селo Лешијe код Параћина.
Лепота је увек повезана са љубављу према Богу што се примјећије у сваком Манастиру па и овом.
Описивати је једно, доживети је ово место нешто сасвим друго.Задржавање је по мери и потреби сваког посетиоца.
Настављамо даље према Голубицу, чекамо сусрет са Дунавом.
Како бих волела да идем на једно крстарење Дунавом, али жеље су једно ,а стварност...
Жеље се остварују зар не?
Нама у аутобусу време брзо пролази, па ми смо деца и знамо да се радујемо животу и стварима око нас.
Коначно угледала сам Дунав, а мало после тога и Голубачку тврђаву.
У Голубицу смо смештени у Хотелу Голубачки град где је све било супер осим светла у купатилу које се чудно, а недовољно палило због техничких проблема, па су сенке остављале осећај да вас неко посматра.Храна је сасвим солидна.
Што се тиче ноћног одмора ми нисмо имали среће. У непосредној близини наше собе, у локалу преко пута, читаву ноћ била је више него гласна музика.
Нисам успела да заспим до пред зору, муке уменичког живота, ваљда.
Aко вам се ово допадне можете читати и моје доживљаје из Бугарске, Рибарске Бање и разних других места.
Јавите па да се дружимо даље.
Aко вам се ово допадне можете читати и моје доживљаје из Бугарске, Рибарске Бање и разних других места.
Јавите па да се дружимо даље.
Ваша Милица
